gljeb ::Ovaj stub smo sasvim slucajno primjetili i jedva smo do njega dosli, jer je zarastao u gustu sikaru. Mozda ga je upravo to i spasilo od rusenja,jer su mnogi nasi krstovi u istom groblju poruseni za vrijeme, a i posle ovog poslednjeg rata.
Za one kojima se cini da na prethodnim fotografijama stele sa vinovom lozom i cokotima nije krst, vec neki ukras, evo najboljeg demantija sa istog groblja. Ako obratimo paznju vidjecemo da se radi o istom krstu na oba spomenika, s tim sto je ovdje krst velikih dimenzija, pa dominira odmah na prvi pogled,ali su njegove strane i oblik identicni kao na onom gore spomenutom.
Za ovaj stub je specificno sto sa strane ima polumjesec,bez zvijezde, a pozadi je neki krug,kao polulopta. Dok sa cetvrte strane nismo nista primjetili. Krst je okrenut ka istoku. Poznato je da ovi drugi simboli nisu vezani za islam, koji se pojavio u kasnijem periodu na ovim prostorima. Radi se o, najvjerovatnije, nebeskim tijelima, suncu i mjesecu. Sunce ima veoma veliki znacaj u hriscanstvu, jer je Bog svjetlost i predstavlja se kroz sunce, koje ima slicne osobine koje mogu d se uporede sa Sv.Trojicom kao npr. Sunce ima svoju masu - izvoriste, svoju svjetlost kojom nas obasjava i svoju toplotu kojom nas grije, na izgled tri razlicite stvari, djeluju kao jedno,na razlicite nacine, a u sustini i jesu jedno. Mjesec je zato znak noci i tame, to jest nema svoju istinsku svjetlost,vec je pozajmljuje od sunca. Hriscani su dakle sinovi Svjetlosti. Zato je nas kalendar solarni, tj. prati suncevo kretanje,a dok je muslimanski kalendar lunarni,tj. prati kretanje mjeseca, sto neodoljivo vodi na asocijaciju poklanjanja tami i mraku. Da su slicna,ako ne identicna uvjerenja kod nasih predaka govori upravo ovaj spomenik: znaci, krst je okrenut prema istoku (rijec istok znaci izvor = Zivota) odakle se sunce radja, sa juzne strane nema nista jer je cist dan, a na zapadu sunce zalazi. Zaista ta polulopta na spomeniku je dosta nisko postavljena. Sa sjeverne strane je uklesan mjesec, a znamo da tamo sunca nema, vec vlada mrak i tama.

gljeb ::Хвала и теби Звездице на лијепим ријечима! Биће ускоро тога још!

gljeb ::

Mare ::

orlovac ::

zabrdjac ::gdje nadje ovo u nekoj paprati

Ko traži taj i nađe ...
Ovo je fotografisano u Dubnici u pravoslavnom groblju , koje je udaljeno od crkve nekih 300 m . Tačnije iza sadašnje "Polo" benzinske pumpe u kalesijskom Prnjavoru ...
I trebalo bi da dokazuje kontinuitet življenja hrišćana na ovom prostoru barem 700 godina .

gljeb ::Eh,kako se slatko ismijah dok sam citao ovaj tekst...Koliko je samo smijesno i krajnje maliciozno kako ovaj bas "obrazovani" autor strogo izbjegava da pomene imena klesara, a sto je jos vaznije za citav ovaj tekst, i pisara, vec stalno forsira to Kablovic, kablilo... Ali nema Milutina i Nikole...))) Da to Nikola nije zapisao,jos pa cirilicom, nikad se za Godus ne bi znalo, pa sve da ga je Milutin isklesao triput veceg.A Mileta! On je naravno, agresor! On okupira dobre Bosnjane i Bosnu,dosljak, tamo neki Vlah iz Srbije, a za Turke kaze: dolaskom turske uprave! Kako to milo zvuci...) Pitam se samo da li ti je prababa mislila da je u pitanju mila uprava dok su je vodili nekom lojavom agi...Dabiziva Draskovica da ne pominjem! Toliko ga dobri Bosnjaci vole da su mu grob prekopali, a spomenik sto ga isklesa "Kablovic" dobro prebili kao i citavo Brkica groblje.

https://www.facebook.com/eparhijazvornickotuzlanska ::"Малобројни извори сачувани са почетка XVI вијека свједоче и о процесу исламизације, о замаху тог процеса и његовој дубини. Видимо да су корјени ковертита на ислам слабашни и генерацијски сагледиви. Тако, зворнички кадија јавља сарајевском „да су наљедници Ахмеда сина Луфтије, а унука Маркова (sic!), који је умро у Сарајеву, управо Ајша и Халима кћери Хусеинове, а унуке Маркове“. У турско-осамнском рукопису који датује из 1585. године специјално се говори о исламизацији Босне и Херцеговине, а нарочито је занимљив одјељак о Меших-паши који је „у договору са угледним старцима уредио да из сваког села бар неко прими муслиманско име те да им се због тога опрости џизја. Тако су многи једноставно своја имена превели на турски: Живко је постао Јахја, Вук Курт, а Гвозден Тимур. Тиме је и џизја укинута, а на баштине је одредио један дукат“. Хришћанско становништво било је још увијек много бројније у односу на новонастале муслимане почетком XVI вијека. О томе нам свједоче први детаљни пописи за зворнички санџак. У сребреничкој нахији је било 59 муслиманских и 174 хришћанских кућа, у Горњој Тузли 149 муслиманских, а хришћанских 549 кућа, у До(л)њој Тузли 147 муслиманских и 873 хришћанских кућа . Затим у нахији Зворник 45 муслиманских, а хришћанских 144 кућа, у Спречи 15 муслиманских, а хришћанских 22, у нахији Сребреник 35 муслиманских, а 40 хришћанских, у нахији Сапна 68 муслиманских, а хришћанских 111, у нахији Теочак (Телчак) 33 муслиманских, а хришћанских 106, у нахији Смолућа 35 муслиманских, а хришћанских 68. Ово је довољно да се стекне увид у демографску пропорцију на равни конфесионалних односа."

Zmaj Ognjeni Vuk ::

Mare ::

orlovac ::

zabrdjac ::gdje nadje ovo u nekoj paprati

Ko traži taj i nađe ...
Ovo je fotografisano u Dubnici u pravoslavnom groblju , koje je udaljeno od crkve nekih 300 m . Tačnije iza sadašnje "Polo" benzinske pumpe u kalesijskom Prnjavoru ...
I trebalo bi da dokazuje kontinuitet življenja hrišćana na ovom prostoru barem 700 godina .

Prnjavor je rec koja je oznacava manastirski posed, zemlju... Koliko je crkva zvanicno stara?

gljeb ::Evo danas sam odvojio vremena pa sam otisao do dubnickih grobalja da potrazim ta mramorja o kojima se ovdje pisalo,a poticu iz ovog kraja. Sav sam se poderao i izgrebao,ali je vrijedilo!

Pronasli smo spomenik Dabiziva Draskovica, i to jedva, kada smo vec gotovo bili odustali. On se nalazi u Brkica groblju u Dubnici, u katastrofalnom je stanju, kao i svo groblje, prevrnut,, sa napuklim postoljem na vise mjesta, sa slojem zemlje na sebi. Izgleda da su se prve rijeci natpisa izgubile, ali, ipak, natpis jos uvijek stoji. Sam mramor je u jednoj maloj prirodnoj udolini,ali je kako rekoh, prevrnut, ocigledno je neko trazio blago ispod njega, jer se nalazi u groblju,tako da o oranju ne moze biti rijeci. Dobro se uopste sacuvao,znajuci da Srba gotovo i da nema u tom selu, a jos je i sva okolina krcata Vehabijama.

U onoj knjizi Tome Dragicevica gdje se spominje natpis sa spomenika Dabizivovog pise da postoji jos jedan natpis na nekom stubu,ali ga nisam pronasao. ima par tih stubova,ali izgleda da je tekst izgubljen.

gljeb ::Ћути, болан, зар не знаш да су то све богумили?? Вјероватно им се случајно омакло да спомен Дабиживу Драшковићу отпочну са знаком крста! Мора да нису знали шта крст значи...

Mr. Majevica ::Фотографије уступио наш вриједни члан gljeb
Хвала му !

Ovo je par fotografija sa dubnickog groblja u naselju Prnjavor...


1901 grob svestenika Nikole Mitrovica


groblje u Dubnici, neobican krst




krst na stecku

Mare ::Sigurno se pitate , ko je sad pa ovo ...

Ovo je Pero Mitrović , rođen je i život svoj je proveo u selu Jeginov Lug od oca Nikole i majke Stojanke . Završio je Reljevsku bogosloviju kod Sarajeva . U narodu je ostao zapamćen kao vedar , veseo i duhovit čovjek , istinski patriota , zbog čega su ga austougarske vlasti prozvale "pop đavo" . Pop Pero je sa svojim narodom sagradio crkvu u Dubnici u vremenu od 1905 - 1912 godine . Zbog svojih simpatija prema revolucionarnoj omladini "Mlada Bosna" bio je stalno na oku vlasti i početkom rata 1914 godine sa brojnim Srbima svog kraja uhapšen je i interniran  u logor Arad . Preživjeo je internaciju i umre novembra 1921 i biva sahranjen na groblju "Paulin" nedaleko od dubničke crkve .

Imao je šestero djece : Dušan , Ratko , Drago , Draginja , Spasenija i Mileva . najstariji sin mu Dušan kreće očevim stopama , završava Reljevsku bogosloviju i od 1945-1970 , bio je sveštenik u zvorničkoj crkvi , a kćerka Spasenija-Spasa je majka slikara svjetskog glasa LJube Popovića u Parizu .

Mila11 ::

Mare ::Sigurno se pitate , ko je sad pa ovo ...

Ovo je Pero Mitrović , rođen je i život svoj je proveo u selu Jeginov Lug od oca Nikole i majke Stojanke . Završio je Reljevsku bogosloviju kod Sarajeva . U narodu je ostao zapamćen kao vedar , veseo i duhovit čovjek , istinski patriota , zbog čega su ga austougarske vlasti prozvale "pop đavo" . Pop Pero je sa svojim narodom sagradio crkvu u Dubnici u vremenu od 1905 - 1912 godine . Zbog svojih simpatija prema revolucionarnoj omladini "Mlada Bosna" bio je stalno na oku vlasti i početkom rata 1914 godine sa brojnim Srbima svog kraja uhapšen je i interniran  u logor Arad . Preživjeo je internaciju i umre novembra 1921 i biva sahranjen na groblju "Paulin" nedaleko od dubničke crkve .

Imao je šestero djece : Dušan , Ratko , Drago , Draginja , Spasenija i Mileva . najstariji sin mu Dušan kreće očevim stopama , završava Reljevsku bogosloviju i od 1945-1970 , bio je sveštenik u zvorničkoj crkvi , a kćerka Spasenija-Spasa je majka slikara svjetskog glasa LJube Popovića u Parizu .

Mr. Majevica ::Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Mila11 ::

Mr. Majevica ::Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Hvala Vam na dobrodošlici. Hoću pisati....nadala sam se da autorove fotografije možda ima celu , jer je ova malo isečena sa strane.
Pozdrav

MilosG ::

Mila11 ::

Mr. Majevica ::Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Hvala Vam na dobrodošlici. Hoću pisati....nadala sam se da autorove fotografije možda ima celu , jer je ova malo isečena sa strane.
Pozdrav

Поздрав Мила и добродошла

Ево цела слика у високој резолуцији.

Милош

MilosG ::Др. Ристо Јеремић (1869-1952) љекар у Тузли био је покретач и помагач многих националних и културних акција у Босни и Херцеговини прије првог свјетског рата. Инспирисан покушајем Матице српске из Новог Сада да сазна узроке "Зашто народ наш пропада?" и пронађе љек
др. Јеремић је 1909 године иницирао анкету о "рђавим" обичајима код православних Срба у зворничко-тузланској епархији.
Позивајући се на наредбу да сваки изложи добре и рђаве обичаје код својих парохијана  издате у октобру 1910 године од Епархијског црквеног суда зворничко-тузланске епархије Парохијски свештеници су суду упутили 44 индивидуална и 1 колективни реферат.
Свештеници су добили распис са питањима на која би требало да одговоре а која су се односила на обичаје, наручито "рђаве" из разних прилика у народном животу.
Тако долазимо и до свештеника Петра Митровића који се на форумским страницама спомиње неколико пута. Петар Митровић је уписан као парохијски свештеник у Дувници. Интересантно је да је и моја бака понекад говорила Дувница, не баш често али се дешавало.
Ево неколико "рђавих" особина дубничких парохијана које је забиљежио њихов свештеник.

Крштење
У одјељку о крштењима Петар Митровић је за Дубничане рекао да им није по вољи да свештеник одмах после сахране са погреба долази на крштење. П. М.

Одгајање дјетета
Премда мајка доји дијете, опет му за поста не да крављега млијека говорећи: нећу га мрсити.П. М.

Просидбе, свадбе и вјенчања
О просидби узму родитељи или старатељи најмање 60 круна за дјевојку на највише 300 круна.
О свадби по три дана пирују(пилаве) и ту од 100 до 300 круна потроше.
Млатка мора се одмах посље вјенчања преклањати и то најмање 6 мјесеци.П. М.

Болест
У болести неће јести мрсних јела за вријеме поста премда му доктор пропише и заповједи па да ће умрјети, осим ако је у болници.П. М.

Смрт и погреб
При погребу понесу ракије и хљеба на гробље па чим мртвога загрну у земљу, одмах започну пити. Кад дођу са погреба, онда једна женска
изнесе пред кућу бокал воде(или ибрик) па сваки мора руке умити и по једну жишку преко себе пребацити. Ово је чварање остало још откако је у Босни куга била па се је онда говорило када се ватра пребацује:"Једна ме ватра прескочи, друге се не бојим".
После тога у кући одакле је мртвац био, засједу пити и јести, па кад се добро напију ракије онда једни запјевају а други се потуку. На сваку жалост забораве.П. М.

Даће, задушнице
Сваком умрлом преко седам година дају по три даће.Сазову све комшије па ту најпрва узму кољива(панаије) па одмах једу, пију па онакви пијани се побију.Ако се случајно не би побили а они пјевајући иду кући као са каквога вашара. Три дане(јечека) стају га 30-50 форинти (50-100 круна).
О задушницама иду на гробље па понесу доста јела и пића па чим окаде гробље одмах сједу јести и пити. Чим их ракија добро прихвати почну пјевати па и играти, посљњ тога се потуку.Тако су у Баљковици о Задушницама године 1907 играли и пјевали на гробљу па се онда потукли и многе крстове(споменике) покршили.П. М.

Слава
Крсна имена по три дана славе а има их у мојој парохији па по пет дана славе. У Калесији парохији мојој имаде преко 60 кућа а Часне вериге само три домаћина славе и то се све село сточи њима тројици на пиће па их за три дана тако сруше да они немају шта јести. Зато су ова тројица најсиромашнији у селу Калесији.П. М.

Завети
Уторником у Дувници неће да раде пољскога рада због туче(града) него иду Турцима на рад за паре па што су Турци већином френкњиви, то се мало помало и Срби могу наћи заражени том болешћу.П. М.

Сеоске и пољске молитве
На молитве већином иду да пију: тамо доносе јело и пиће. Већина их се напије па и не приступи молитви. Многи се пободу и ножићима.П. М.

Оргинални реферат налази се у САНУ у Београду.

Mr. Majevica ::

Ovo su grobna mjesta osmackih svestenika iz 19. vijeka. Spominje ih i Milenko Filipovic. Pop Stefan je 1823.pokrio manastir Lovnicu, a pop hadzi Zaharije 1853.obnavlja manastir Papracu.

Случајно нађох у једном старом Дабро-босанском Источнику, читуља пароху Захарију :


Послао gljeb