Скелет из војвођанске пирамиде

Нови становник панчевачког Народног музеја, скелет стар више од 4.500 година пронађен у хумци на локалитету Панчево – Ливаде, тренутно је на обради како би у репрезентативном издању био изложен, на Дан панчевачког музеја, 23. децембра.


Конзерваторски радови на остацима енеолотског гроба

Овом значајном открићу претходио је рад на терену у оквиру пројекта „Археолошка топографија Баната”, када су на површини регистровани остаци опеке, грађевинског шута и људских костију, што је указивало на присуство некрополе и цркве. Даља истраживања потврдила су присуство средњовековне готичке цркве из више фаза, од 12. до 15. века и 79 гробова око ње. Но, оно што је уследило изненадило је археологе.

„У слоју испод цркве пронашли смо гроб из потпуно другог времена – из енеолита. Заправо, црква је саграђена на енеолитској хумци – тумулу из бакарног доба, што се показало као срећна околност, јер је тако постављена сачувала гроб и енеолитски скелет од каснијих средњовековних сахрањивања. Скелет је у згрченом, феталном положају на боку са рукама прекрштеним преко стомака, што је карактеристика сахрањивања у хумкама. Особеност је и посипање покојника црвеним окером – земљаним пигментом, што је знак ритуалног сахрањивања, где црвена боја симболизује крв и поновно рађање. Један такав грумен пронађен је и поред главе, као и делови карика, за које претпостављамо да су припадале покојнику. Даљим анализама биће утврђен пол и порекло покојника, али је јасно да читав комплекс припада јамној култури донетој таласима индоевропских сеоба, а порекло води из данашње јужне Русије и Украјине”, каже вођа пројекта Јелена Ђорђевић, кустос–археолог Народног музеја Панчево.

Стручњаци су одлучили да се упусте у подухват, консолидовања, подизања и преноса ин ситу гробне целине и скелетних остатака „окер гроба” у музеј. Овај редак и деликатан захват, преноса амбијенталне археолошке целине, у облику у каквом је пронађена, обавили су конзерватори Музеја Војводине и то је тек други пример проналажења очуваног скелета који је пренет, а први пример јамне културе, и примењује се само код изузетних археолошких налаза.

„Локалитет Ливаде само је потврдио присуство хумка културе из 3000–2000 година п. н. е. којих нарочито на подручју Војводине има око шест стотина. Људи тог времена сахрањују једног покојника у централном делу, док се хумка формира уоколо. Гроб је укопан у јаму на коју набацују огромне количине земље и тако обележавају гроб. Хумке, на неким местима, достижу и монументалне размере пречника до 50 и висине 10 метара. Данас, оне су готово невидљиве, а узрок је интензивна обрада земље и спирање тла. Интересантно је да, у хронолошком смислу постоји паралела са египатском културом – када се у Египту мртви сахрањују под пирамидама, на простору Баната се то ради под хумкама. Значај овог открића је управо у томе што се веома ретко проналази скелет стар 4.500 година”, наглашава мр Војислав Ђорђевић, кустос археолог Музеја, руководилац ископавања средњовековне цркве.

Скелет са локалитета Панчево – Ливаде биће изложен само један дан, а за следећу годину припрема се археолошко-конзерваторска изложба о читавом пројекту, који је финансирало републичко Министарство културе, а овај вредан налаз постаће и део сталне поставке Музеја у Панчеву.

(Политика)