KOMUNJARSKA POEZIJA

KOMUNjARSKA POEZIJA
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/create_replay.php?id=7107

—————————————————
Dame i gospodo,

Pošto sam uočio da Grand nakarade naše snajke Brene Radodajke već duže ne rade na izluđivanju Srba i Srpkinja a i „naš predsednik“, bošnjo iz Prdenceta Bobi Taći Pederović, samo nas nemo, urokljivo i pederski ukokljivo volunjski svaku veče pogleda sa svojih gebelsovizija red je da vampirima damo svežu srpsku krv kako bi nam sdašnjost bila kao i nezaboravna prošlost – sve je isto samo ćopavih, hvala Bogu, nema. Pošto nema ćorovića i ćopovića da nam odguslaju svoju crvenkapu iz Bosanske Krupe, jebo je pas u dupe, a i ćosići, tadići i ostali smradići i komunjare neradići baš gadno omatorili, smrad bili i smrad ostali, a mnogi Srbi i Srpkinje, to su oni isti koji sada idu u iste one srpske bogomolje u koje su nekada svoju stoku zatvarali, valjda im došlo iz dupeta u glavu, se baš mnogo uželjeli da im zazvoca stara partizanka Mara ne preostaje mi ništa drugo, kažem ja vama da smo mi Srbi duša od ljudi, već da se sam pera latim. Nekad davno u svojoj bogoslovskoj svaštari uvek sam pronalazio ćoše gde sam mogao da uguram stihove koji su komunjarama vraćali osmeh na lice a meni kidali iz grudi srce. Da, istina je da je mene lično to ruganje vremenu kojem nisam mogao baš ništa učinuti mnogo bolelo, no šta se tu može. Posebno poglavlje u tim mojim srceparajućim lelecima je zauzimala tema pod naslovom ŽIVOT I JA SMO KRETENA DVA. Ne znam zašto ali upravo te stihove su moja bogoslovska sabraća piljeći upijali kada bih ih izdeklamovao, samo onda kada sam bio zaista ljut sam to činuo da ne bih presvisnu od bola, il` posve pošandrcao od muke, no bilo kako bilo znam da vam taj deo sebe neću i ne mogu prećutati. Iz tog razloga vam poklanjam i ovaj moj rugajući pesmuljak. Sve je isto kao nekada u mojim bogoslovskim danima osim poslednjih nekoliko strofa. Tu prebolnu lelemudaljku sam morao da nešto produžim iz razloga da bismo svi utuvili da su nama Srbima najveći neprijatelji upravo naši izdajnici. Ne gledajući kako im bi ime nekada, il` kakvo je sada sve je isto – njima je jedan jedini zadatak naše uništenje. Iz tog razloga kada već ne smemo te i takve parazite da uništimo pozivam vas da im se pridružimo i zajednički zapevamo, jer biće nam lakše posle toga pljunuti na ono što budemo videli u ogledalu. Na zdravlje nam kukavičluk, braćo Srbi i sestre Srpkinje !

Sa suzama u očima mnogogrešni sluga Gospodnji,

Krstan Đ. Kovjenić
———————————————————

EJ, ŽIVOTE, JEBEM TE U LEĐA

Moj živote, crni idiote,
Sve što činiš mene jadnog vređa
Iz grudi se neki kurac ote
Ej, živote, jebem te u leđa !

Dok se valjam na prašnjavom drumu
Ti mi škiljiš ispod svojih veđa
Šta sad smeraš ? Šta imaš na umu ?
Ej, živote, jebem te u leđa !

Ja bauljam, ti ko vetar letiš
Preko šuma, potoka i međa
Nikada se nećeš mene setiš
Ej, živote, jebem te u leđa !

Moj živote, životinjo stara,
Daj izvidaj ovo što me vređa !
Daj mi zdravlja, ljubavi i para
Ej, živote, jebem te u leđa !

Daj mi ruku, il` mi skrati muku !
Da l` me čuješ, srđa zlopogleđa !?
Smrade jedan, smrdiš mi po luku !
Ej, živote, jebem te u leđa !

Gej-brigade i grand nakarade
Mnogo boli, stare rane vređa,
Za sve što nam DOS-manlije rade
Ej, živote, jebem te u leđa !

Bobi Taći, Grobar i Ivica
Moj su samar, rđa ispod gleđa,
Sotona se javlja u sto lica
Ej, živote, jebem te u leđa !

Moj živote, crni idiote,
Sve što činiš mene jadnog vređa
Iz grudi se neki kurac ote
Ej, živote, jebem te u leđa !

Krstan Đ. Kovjenić

O, sacra simplicitas !“ (O, sveta prostoto !)
1. deo
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=9756

-------------------------------------------------
»drzare«:

dobro bre, 'oćel skoro kraj nepotrebnom vulgarisanju?!

-------------------------------------------------

Poštovani gospodine,

Prvo što bih želeo da uputim Vama lično jeste misao:

Abusus non est usus, sed corruptela ! – (Zloupotreba nije upotreba, već pokvarenost !),

no neću se opterećivati opisujući Vas, Vi najbolje znate da bi to bilo gubljenje vremena na opšteništavnost, već ću, kao i uvek do sada, i ovaj svoj prilog pokušati da začinim znanjem pa

„Ko voli, nek` izvoli !«

Na samom početku ovodanog svog kazivanja onima koji imaju nameru nešto i da nauče moram vam, drage moje dame i poštovana gospodo, priznati da dugo ne bejah u takvoj dilemi kao što je današnja tema, jer prosto nisam znao koju misao da odaberem kao uvod u svoju srcemnapisanu ispoved. Prvobitno, videvši ovo „boldovano“ ruglo hteh već na samom početku da uskliknem poput Jana Husa:

(To je sam kriknuo kada mu je jedna bezdušna starka na lomaču, sotonski uživajući u svojoj zverosti, bacala suvarke)

„O, sacra simplicitas !“ (O, sveta prostoto ! – ova izreka se pojavljuje kod jadnika koji su preokupirani pričama partizankama i kao: „O, santa simplicitas !“ no to je nepravilno, ima sasvim drugi smisao i sugurno to Jan Hus nije izrekao)

(Jan Hus (oko 1369.-6. jul 1415.) je češki propovednik, filozof, gramatičar i nadasve veoma hrabar čovek. Meni lično je najdraža njegova reforma češkog pravopisa, jer će ona, istina 500 godina kasnije, da utiče i na naš srpski jezik kao i druge jezike, naročito kod slovenskih naroda, zbog uvođenja diakritike (nepravilno je pisati „dijakritika“ kao što to neki „jezički stručnjaci“ u Srbiji sada čine)...

(diakritika = gram. diacritic lingv. diacritical mark; diacritical sign; diakritički znak je mali dodatak (beleška) slovu koji služi da se promeni izgovor i tako da se razlikuju slične reči. Kao i mnogo što-šta vezano za pravopis i ta reč proizilazi iz grčkog jezika (grč. διακριτικός (diakritikos), = prepoznatljiv)

Vatikanski jeretici su ga osudili na smrt koja će se izvesti na najneljudskiji način, lomača, samo zato što ugledavši se na ono što je javno propovedao prof. dr Džon Viklif ((John Wycliffe, takođe se pojavljuje i kao:i Wyclif, Wycliff ali Wickliffe), (1320-1384), veoma poznati i priznati engleski teolog, prevodilac i mislilac, profesor na Univerzitetu na Oksfordu, bio je protiv crkvene hijerarhije, protiv velikom bogaćenju crkve i želeo je da se engleska crkva odvoji od skuta bogohulih vatikanskih papa) i sam imao za motiv borbe protiv vatikanskih bogohula. Naravno da je „razglašen“ za krivoverca, njegovo učenje je proglašeno kao jeretičko, Vatikan ga je ekskomunicirao iz svoje bogohule „crkve“ 1411. godine, a 1415. i spalio na lomači)

ali od toga sam odustao upravo imajući u vidu sve ovo što napisah o Janu Husu, jer je vidljivo da vidljivije i ne može da bude

Zlatoustos ne odvodi sa lomače, već dovodi na istu !

Accipere quam facere praestat iniuriam. – (Bolje je nepravdu trpeti, nego je pouzrokovati )

je druga maksima sa kojom želeh započeto ovodano kazivanje, no najprimerenije mi se ipak čine upravo ove reči:

"Tu es Christus, pater meus sanctus, Deus meus pius, rex meus magnus, pastor meus bonus, magister meus unus, adjutor meus optimus, dilectus meus pulcherimus, panis meus vivus, secordos meus in aeternum, dux meus ad patriam, lux mea vera, dulcedo mea sancta, via mea recta, sapientia mea praeclara, simplicitas mea pura, concordia mea pacifica, custodia mea tota, portio mea bona, salus mea sempiterna ...«

("Ti si, Hristuse, moj otac sveti, moj Bog milostivi, moj car veliki, moj pastir dobri, moj učitelj jedini, moj pomoćnik predobri, moj miljenik prekrasni, moj hleb živi (nasušni), moj sveštenik večni, moj vođa u domovinu, moje svetlo pravo, moja slast sveta, moj pravi put, moja mudrost prejasna, moja prostodušnost čista, moj mir slatki, moja sigurnost svakolika, moja baština lepa, moj spas večni ...)

koje su u stvari sozercavajuća molitva Sv. Augustina,

(„SVETI“ AUGUSTIN, kod nas Srba on je u stvari BLAŽENI Avgustin, nikada nije bilo njegove beatifikacije, lat. AUGUSTINUS – puno ime: AURELIE AUGUSTINUS (354–430), je veoma poznati i priznati crkveni učitelj, filozof, govornik, mislilac i zato je i dan-dani veoma zanimljiv ozbiljnim patrolozima za proučavanje. Napisao je oko 90 knjiga od kojih su najpoznatije:


- Contra Academicos (Protiv akademika)
- De beata vita (O srećnom životu)
- De ordine
- Soliloquia (386);
- De quantitate animae (387—88);
- De genesi contra Manichaeos (388/38O);
- Confessiones; (oko 400) - Ispovesti, u kojima opisuje lutanja burno proživljene mladosti, kao i zrela unutrašnja iskustva, razmišljanja i osećanja
- De civitate Dei; (od 412. do 426) - O državi božijoj, u kojoj govori o napretku istorije ka ostvarenju Božje države
- Retractiones (oko 430).

Avgustinova filozofija je pod uticajem Platona i novoplatonizma npr.

„Sve dobro potiče od Njega, zlo je samo nedostatak dobra !“

On želi spoznati dušu i Boga a to, veoma često, dovodi do turbulencija misaonosti i udaljuje od mira u duši, jer uvek se „začinjava“ sumnjom. Avgustin izlaz iz sumnje nalazi u izrazu:

Dubito, ergo sum (Sumnjam, dakle jesam (postojim) koja mu pruža samoizvesnost kao osnov na kojem se može mnogo što-šta umom nadograditi.

Priznav autoritet Gospoda Isusa Hrista on je razrešio, kako sam napominje u Soliloquia (Jednakih besedah),

„postignuti istinu ne toliko kroz veru, već i kroz razum(ost)...“

sopstvenu „zalutalost“ i sam priznavši da je Hristos najveća, možda i jedina, Istina. Meni je drag njegov stil komunikacija zato što u mnogome podseća na obrazac dijaloga koji je do perfekcije doveo Ciceron (lat. Marcus Tullius Cicero) u svojim tuskilanskim govorima. )

no i od toga sam skoro odustao znajući da je za komunjare i njihov pogani nakot molitva isto što je i za nečastivog krst. Bojim se da mi ne pobegnu sa megdana („crte“ kako vole da kažu njihovi satanistički predvodnici: Tadići, Grobar Toma i Picousti Špija) neoboženi, neurazumljeni i od razvrata neočišćeni i tako i dalje prljaju svetu zemlju Srbiju.

Dame i gospodo, oni koji misle:

„A cornice lupus turbabitur inveteratus.“ (Ostarelog vuka će i vrana da uznemirava)

imajući u vidu jedini „argument, hrabrost i umnost“ a la:

»Ab alio amentates hastas torquere« (Upravljati s kopljem kojega je neko drugi zavitlao)

ne znajući da je vreme potvrdilo sintagmu:

„Ab alio exspectes, alteri quod feceris“ (Od drugog očekuj (samo) to što sam drugom činiš)

i mnogo ne hajući što im veoma često sve to njihovo kukavičko zločinjenje začinim na svoj doktorski način:

»Repetatur semel ( BIS) – (Neka bolesnik uzme dvaput)

Znam, drage moje i poštovana gospodo, da je tim i takvim neko drugi zapoveda da pišu a zabranjuju da slušaju (razumne)

« Iuberis scribere atique audire vetaris !“

da

„Caecus non videt solem !“ (Slep ne vidi sunca)

i da reže na svakoga onoga ko se usudi da se javno usprotivi pričama partizankama, no to je njihov problem, jer za njih sam bio, jesam i ostaću:

Unicus magister, summus grammaticus optimus poetae…( Jedinstven učitelj, najveći gramatičar i najbolji pesnik)

Da je sve to baš tako, drage moje i poštovana gospodo, uveriću vas u sledećem svom prilogu posvećenog ovoj ljudskoj svakolikoj posrnulosti.

- nastaviće se -

Krstan Đ. Kovjenić

O, sacra simplicitas ! (O, sveta prostoto !)
2. deo
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=9756

————————————————-
»drzare«:

dobro bre, ‘oćel skoro kraj nepotrebnom vulgarisanju?!

————————————————-

Dame i gospodo,

Pokazao sam vam i dokazao na mnogobrojnim svojim srcemnapisanim ispovestima da mogu da oprostim i zaboravim gotovo sve, ali kada me jezička neznalica (lat. ignara lingua), meni koji se ceo svoj život bavim stvaranjem izvedenica (lat. substantiva verbalia), želi spočitati čak i ono što nisam ni pomislio a kamo li da sam napisao tada se zaista teško obuzdavam i polipismenoj komunjarskoj svinji (lat. porca, ae, f; suibus; subus), zapravo najpoganijem delu svinje (lat. pericarpium, -ii, n) jer bilo bi i za svinju uvreda da takve zlonamerne polupismene iskote poredim sa njom, ili bolje reći ćoravim, glupim i razvratnim slugama vatikanskih buljoljuba (papa, -ae) cura tabularum publicarum, ne uzvratiti na način koji zaslužuje bio bi greh. Ipak, drage moje i poštovana gospodo, danas ću se bar pokušati kloniti toga iz razloga što smatram da mi je sada važnije da oljudim, obožim, opismenim i osrbim jadnike koje su priče partizanke dovele do takvog bednog stanja da više i ne znaju ko su, čiji su, kakvi su a najžalosnije od svega toga jeste činjenica da sve nas vuku u provaliju iz koje nema više povratka. Svak sebi mora da prizna da smo sami krivi za to što nam se događa, najnerazumniji, najkukavniji i najrazvratniji nam predvode narod, crkvu i državu, no da bismo i smogli snage da to shvatimo i prihvatimo i da se vidimo u ogledalu baš takve kakvi smo potrebno je mnogo što-šta uraditi da bismo dopustili razumu a ne nagonu da nas gurne u bolje sutra. Svoj doprinos tome ću danas dati ovim prilogom iz kojega svako može da na najbolji način uoči kako se znanjem moramo obračunavati sa neznanjem i zlim namerama komunjara i njihovog poganog okota.

Drage moje i poštovana gospodo, mnogo puta do sada sam vam opisiva moje „putešestvije po mukah“ i provlačenje između životnih Skila (grč. Σκύλλα, „Skylla)“ = po grčkoj mitologiji morska šestoglava neman koja je u morskim tesnacima zaustavljala brodove i gutala ljude sa istih) Haribda (grč. Χάρυβδις, „Khárybdis“) = prema grčkoj mitologiji opasan morski vir, preko puta Skile, koji je brodove uvlačio u sebe). Ovom prilikom ću vam apostrofirati dve takve situacije u koje sam bio gurnut od života i nekako uspeo ne samo da se izvučem ceo već da i očeličim, a pogotovo da se nešto pametno naučim. Nadam se da će se bar neko iz toga nešto naučiti.

Prvi slučaj je vezan za moje prvo jutrenje u Sabornoj Crkvi u Sremskim Karlovcima početkom septembra šezdeset i neke. Tada sam imao tek trinaest leta i nekoliko meseci na nejakim detinjim plećima a našo sam se u sredini o kojoj nikada nisam ni razmišljao a kamo li bio u istoj pre toga. Mojoj porodici je, samo i jedino iz razloga što mi je pokojni otac bio zatočenik na Golom otoku, gotovo pet predugih godina je tamo proveo u tom komunjarskom mučilištu za Srbe, crnorizi komunjarski špijunčina zabranio da ulaze u Sveti hram koji se nalazio u našoj varošici. Imao sam sreću da sam bio vukovac, imao sam sve petice iz svih predmeta u osnovnoj školi, da sam uspešno položio prijemni ispit, u to vreme je bio obavezan za sve buduće bogoslove, kod tadašnjeg Vladike banjalučkog, dr ANDREJ (Frušić) i to je biolo dovoljno ne gledajući na to da nikada pre toga nisam bio u crkvi (mislim na hram Gospodnji) postanem bogoslov. Na tom mom prvom jutrenju, taj ožiljak u duši će me peći sve dok bude damora u meni, moja tadašnja sabraća, najviše ih je bilo i Srpske Vojvodine, su pevušili molitve Gospodnje, odgovarali na jektenija i uživali u bogosluženju, a ja jadnik nisam znao ni pravilno da se prekrstim. Pred oltarom sam se tada zarekao, onako kroz plač mumljajući samom sebi u bradu, da ću sve te koji su do tada znali mnogo, mnogo više od mene stići i preteći. Hvla Gospodu da mi je to pomogao da ostvarim za samo nekoliko meseci.

Drugi slučaj je vezan za moje prvo predavanje na najeminentnijem univerzitetu za klasičnu filologiju, Univerzitet u Padovi. Mada sam u prethodne dve godine pre toga bio najbolji student na katedri za klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, to je i bio razlog zašto sam dobio pravo da se usavršavam u Padovi a kasnije i na Sorboni i u Atini, tek na Univerzitu u padovi sam shvatio da je gostovo sve ono što sam se do tada naučio bilo pogrešno. Zaista sam to teško podnosio, jer ispraviti ono pogrešno naučeno je teže nego li steći novo znanje. I tu sam zahvaljujući nesebičnoj pomoći Gospodnjoj i mojoj prirođenoj vrlini da uvek svoje svetlo oružje sa sobom nosim(cum telo esse).

Drage moje i poštovana gospodo, čelična volja i neizmerna želja da učim i da se naučim je oružje koje je do sada uvek pobeđivalo. Komunjarska neman i njihov pogani okot mi mogu uzeti sve, isčupati čak i srce iz grudi, ali nikada im neće uspeti da iz mene iščupaju znanje, upornost i Srbina iz duše. Znam da bi oni bili najsrećniji kada bi to mogli, no i kada bi im , ne daj, Bože, to uspelo siguan sam da se moje srpsko srce nikada ne bi primilo u poganim komunjarskim zločincima. To je i razlog što njihove uvrede stoički podnosim i svima njeima svojim znanjem prkosim. Da je to baš tako dokazaću vam sada u konkretnom obraćanju ovom zlonamernom blenti čije sam bulaznjenje citirao u samom početku ovodanog mog didaktičkog osvrta.

Drage dame i poštovana gospodo, šta i koliko znam o srpskom jeziku sam sam već u nekoliko navrata napisao (vidi moje priloge na:

“Šta znamo o srpskom jeziku?”
na: http://www.enovosti.info/sr/btg_novosti/5/5898/Sta/znamo/o/srpskom/jeziku i

“PRAVOPIS SRPSKOG JEZIKA”
na: http://www.enovosti.info/sr/btg_novosti/5/5928/Sta/znam/o/srpskom/jeziku//-/drugi/deo/-/PRAVOPIS/SRPSKOG/JEZIKA

Dakle tu ne želim više ništa dodavati ili oduzimati već ću se konkretno sada osvrnuti na ovo „boldovana“ kako bih znanjem razblinuo neznanje zlonamernog iskota podvučenog žutim smradom. U polupismenoj smandrljanici a la:

„’oćel“

se najbolje oslikava totalno neznanje i zla namera tog svakolikog jadnika. Svako zdravorazuma i iole pismen zna da se upitna rečca LI, čak i onda kada je u skraćenom, poetskom, obliku L`, se PIŠE ODVOJENO od drugih reči. Dakle, drage moje i poštovana gospodo, to je apsolutno jasno i nedvosmisleno, no više od toga mene lično zanima ovaj „nemušti znak“ polupismenog komunjare a la:

„’“

jer u konkretnom slučaju ne može da se raditi o apostrofu. Pošto sam vam već opisao ono što se naziva diakritika,

(diakritika = gram. diacritic lingv. diacritical mark; diacritical sign; diakritički znak je mali dodatak (beleška) slovu koji služi da se promeni izgovor i tako da se razlikuju slične reči. Kao i mnogo što-šta vezano za pravopis i ta reč proizilazi iz grčkog jezika (grč. διακριτικός (diakritikos), = prepoznatljiv)

u konkretnom slučaju o kome je reč, no siguran sam da o tome nema pojma Tadićev UDB-aški džukac. U svojim prilozima pokušavam da preferiram ona jezička pravila koja se nalaze u grčkom jeziku iz razloga što i naše pismo, a bogme i vera, proizilazi iz grčkog jezika i Grka. Opštepoznato je da se u grčkom jeziku pridih (poluglasnik), to sam već opisao u svom prilogu pod naslovom : SATANISTI, KOMUNISTI, TADIĆEVI BALISTI I PEDERO-PAPISTI SU NAJVEĆE ZLO SRBA I SRBIJE !

na: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=6006&strana=11

posebno naglasivši sledeće:

——————————————————————

„…naša SRPSKA ĆIRILICA ishodi iz GRČKOG ALFABETA, po pravoslavlju i sveopštoj kulturi smo veoma bliski sa Grcima i po svojim PRAVOPISNIM NORMAMA u svemu podržavamo i preferiramo ono što su drugi umni i razumni daleko pre nas razglasili za JEZIČKO PRAVILO kojega se obrazovani moraju pridržavati. Kod nas Srba poodavno je postalo JEZIČKO PRAVILO da SPIRITUS LENIS (` = GRČKI PRIDIH) kao i SPIRITUS ASPER nikada NE IZGOVARAJU i NE PIŠU. Dakle, dame i gospodo, obrazovani Srbi i srpskinje bi u konkretnom slučaju napisali Ad (gr. Ἅδης — carstvo Aida, podzemne carstvo; jev. גיהינום‎, Genom שאול, Šeol; odnosno naški PODZEMLjE ili PAKAO) oni još obrazovaniji pa pišu `Ad što i jeste najpravilnije. Isto je i sa rečju “kraljevstvo” satanista koji bi hteli nekakvu jezičku ustašeizaciju Srba i Srpkinja. Svako, baš svako, od nas Srba i Srpkinja zna i veruje u Carstvo Nebesko, te iz tog razloga niko ne naseda na nekakvo sotonino “kraljevstvo”…“

———————————————————-

izgovara i piše upravo tako kako sam objasnio i s toga smatram da nema razloga da to više objašnjavam.

Dame i gospodo, više od pretdodnog osvrta na konkretni dokaz komunjarske polupismenosti me je štrcnula ova nepostojoća reč u našem srpskom jeziku:

„vulgarisanju“

Čak i kada bi kojim slučajem postojala ne bi mogla da ima negativne konitacije kao što to misli priučeni komunjarski „ointelektualec“ iz razloga koji ću sada temeljito opisati i dokazati da je to tako, no pre toga mi dozvolite jedan kraći osvrt na ono iz čega ta tvrdnja proizilazi.

Septuagínta

(lat. Interpretatio Septuaginta Seniorum = „prvod sedamdesetorice staraca“ ili prosto LXX = sedamdeset st. grč. Μετάφραση, Εβδομήκοντα) = sabrani prevod Starog Zaveta (Biblije)

je prevod Starog Zaveta Svetog Pisma koji je bio napisan na jevrejski i aramejski jezik na st. Grčki jezik. Zanimljivosti u vezi tog prevoda jesu ta da su ga u 3. veku p. n.e (pre Hrista) 72-ica (po šest iz 12 plemena Izrailja) najumnijih i najobrazovanijih jevrejskih naučnika za 72 dana sačinuli. Kada su svoje delo okončali onda su se njihovi prevodi uporedili i primećeno je da među njima nema razlike i to je bio dokaz da Reč Božja nije povređena i da je prenesena na st. grčki jezik kao što piše u orginalu. Tek posle jednog veka, u 2. stoleću p.n.e. Rimljani sa tog st, grčkog jezika prevode na latinski jezik Stari Zavet i to delo je poznato pod naslovom - Vetus latina. Dakle, drage moje i poštovana gospodo, Latini nikada i nisu svoje Sveto Pismo prevodili sa orginala koji je bio napisan na jevrejskom i aramejskom jeziku, već su to učinuli sa grčkog prevoda.

Takođe je opšte poznato da je Novi Zavet (vreme kada je Sin Boga Oca – Gospod Isusu Hristos postigao novi dogovor ili svaez sa bogolikim stvorenjima svojim koje sve više napada nečastivi – đavo) gotovo u celosti napisan na st. Grčkom jeziku i da je prvi prevod na latinski nastao tek u 5. veku n.e. (posle Hrista). Taj prevod je poznat pod imenom Biblia Sacra Vulgata ili lat. (lingua Latina) Vulgata versio = opšte raširen, prihvaćen i sl.) no uglavnom se to naziva „narodna Biblija“, jer je za narod i bila prevedena. Veći deo tog prevoda je delo Sv. Jeronima. Taj prevod je toliko nerazumljiv i proizvoljad da, što se mene lično tiče, bi njegov naslov treba da bude „Ephemera vulgata Linnaeus“, (po imenu insketa koji je pronađen 1758. radi se u stvari o jednodevnom (Ephemeroptera) krilatom (Pterygota) insektu (Insecta ) iz porodice člankonožaca (Arthropoda)

Iz izrečenog, drage moje i poštovana gospodo, može se tvrditi da je polupismena komunjara sada podvučena kaki bojom, ne smeta mi njegova boja, već nesnosan smrad, u pravu sa svojom „tvrdnjom“ o mom

„vulgarisanju“

Samo u slučaju ako iznese validne dokaze da je i latinska Vulgata u stvari „vulgarisanje“

Istina je da postoji u novo-latinskom jeziku pridev koji su komunjarski polupismenjaci uneredili kao i sve drugo čega su se dotakli

vulgaris (volgaris) , e, adj.,

ali ni tu se ne može naslutiti baš ništa od onoga što biste Vi meni želeli kukavički podmetnuti, jer i taj pridev se uvek prevodi kao: običan, uobičajen, uopšten, priprost, preprost, svakodnevan i sl. da sam zaista u pravu kada to tvrdim dokazaći i tako što ću reči kao što su: bezobrazan, bezobraznost, sramota, sramotiti, sramno činjenje, pogan, poganiti, glup, glupost i slične „atribute“ koje mi želite pripisati objasniti tako što ću navesti kako se u latinskom jeziku nazivaju i objasniti značenje tih reči :

bezobrazan = lat. procaks, acis, adj.
bezobrazno = lat. improbe, adj., ili impudenter, adj.,
bezobrasnost = lat. confidentia, ae, f.
sram = lat. pudor, oris, m.
sramota = ima mnogo reči u lat., najčešće: de-ducus, oris, n., deformitas, atis, f., dehonestamentum, i, n., flagitium, ii, n., ignominia, ae, f., indignitas, atis, f., in-famoia, ae, f., macula, ae, f., rubor, oris, m., turpitudo, inis, f., i sl.
sramotitelj = lat. violator, oris, m.,
sramotiti = lat, ponajčešće violo 1., no ima još glagola kao što su: de-decoro 1., indecoro 1., maculo 1., i sl.
sramotno činjenje = lat. de-decus, oris, m.
sramotno činjenje (ponašanje) = lat. probrum, i, n.,
sramotom okaljati = lat. incesto 1.
pogan = lat. pollutus, adj., proluvies, ei, f., purgamen, inis, n.,
pogan (figurativno) = lat. stercus, oris, n.,
poganiti = lat. spurco 1.,
glup = pošto je gluposti zaista premnogo bilo i biće iz tog razloga i latini su imali više reči za takvo stanje kao npr.: bardus, adj., brutus, adj., fatuus adj. (od tog latinskog prideva sigurno nije nastala naša predivna reč VAĆARENjE ili VAĆARANjE) lippus, adj., stolidus, adj., stupidus, adj. (u novo-latinskom ta reč se ponajčešće upotrebljava da bi se za nekoga reklo da je glupan)
glupan = lat. baro, onis, m., (zato mi Srbi i nazivamo poturice balije „jaro“ (da se turci ne dosete) i zato DS smrdibube tako oslovljavaju svog predvodnika Borisa Tadića),
glupo = lat. Stolide, adv.
glupost = lat. fatuitas, atis, f., stulititia, ae, f.,

Iz svega ovoga svako zdravorazuman i dobronameran mora bi da utuvi da ja uvek i na svakom mestu pravilno opišem (describo), ispišem (inscribo), pripišem (ascribo), propišem (praescribo) i podpišem (subscribo) svaku svoju reč koju bilo gde izgovorim ili napišem. Komunjarska jezička neznalica (Ignara lingua) će to „malo morgen“ utuviti, no to je već njegov problem. Oni koji nisu kukavičlukom zadojeni, razvratom predvođeni i bezumljem začinjeni sigurno su već shvatili i prihvatili da sam jasan kao beli dan (luce clarior), tvrd kao kamen (saxo durior) i sladak kao med (melle dulcior), te da se iz tih razloga moje znanje ne može da razbline neznanjem. Oni koji kao Damjanov Zelenko ržu i žele da iz mojih ustiju čuju ono što im godi a la :

“Hic filius meus est !” (To je moj sin(čina) i
“laudandus sum” (moram biti hvaljen)

očekuju reč prijateljstva (nomen amicitiae), po meni pljuju i žele da im se zbog toga zahvaljujem morali bi za „v(j)eki v(j)ekov“ da ututve:

da je za mačka malo premnogo volunjska glava !

Bilo šta bilo jedno je sigurno da se u mojim prilozima može pronaći samo i uvek samo jedno:

„VIR VERE SERBUS, VIR FORTIS !“ – Pravi Srbin, pravi junak !

Krstan Đ. Kovjenić

HIMNA ZLOTVORA BOBIJA TAĆIJA PEDEROVIĆA
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=9756

—————————————————
»drzare«:
Koliko vidim vaš cilj nije da pomognete ovom narodu da se seti ko je i odakle je i kako da što duže ostane veran svojim korenima već upornim prostačkim govorima običnim ljudima namećete zaključak da su u pravu Čedomir J. i njegovi saborci kad kažu kako je nacionalizam (naravno samo kod Srba) jedno ružno i prljavo stanje misli…
—————————————————
Poštovani gospodine,

Uz dužno uvažavanje Vašeg mišljenja, već sam Vam rekao da ću se boriti, dok-god budem živ, da svako, baš svako, ima pravo na svoje mišljenje, mada je sve što Vi i Vama slični izjavite u stvari čoporativnost a ne indvidualnost ( samosvest, bitna (temeljna) osobina intelektualaca) (kakva ste Vi lično induvidua možeta saznata ako pažljivo pročitate i shvatite ono što sam napisao u svom prilogu „BOŠNjAKUS MAJMUNUS“ na :

http://www.enovosti.info/sr/opcija/btg_novosti/0/6023/novosti/arhiva/BOSNjAKUS/MAJMUNUS

no isto tako ću se do zadnjeg damora boriti da osporim jeretička razglabanja, satanizam i zloučenje najvećih iskota u istoriji ljudske civilizacije kao što su antisrpski natakarene zveri koje se sami svrstavaju u izdajnike Srpstva, Svetosavlja i Srbije i deklarišu kao: Tadićevi balisti, Grobarevi satanisti, Gicini komunisti, Ristini pedero-papisti i Čederovi drogeristi - svi su isti KOMUNISTI. Tim i takvim svakolikim nakazama nije cilj da nas nekuda odvode zato da bi nama to nešto pomoglo, već je to njihova sotonska želja da nas odvoje od braće Rusa, Belorusa i druge naše braće po poreklu, jeziku i veri. Možete Vi i Vama slični da se prenemažete do mile volje kmečeći o nekakvoj svojoj Evropi i trubeći o nekakvoj blagonaklonosti prema nama vatikanskih zlotvora i onih kukavica koji su nas besomučno gađali svojim bombama i raketama, ali, u to sam zaista presiguran, nikada nećete moći, hvala Gospodu da je baš tako, Srpkinje i Srbe toliko zaluditi svojim šarenim lažama da bi zaboravili

DA SMO RASI (SRBI) I RUSI BRAĆA !

Iz tog razloga Vama i Vama sličnim u čast, mada unapred znam da ćete me opet osuditi za vulgarisanje, prava šteta je što više nema inkvizicije i što me ne možete tutnuti na lomaču, ili kao Sokrata osuditi za „trovanje srpske mladeži“ koja još nije posve požutela, ovo što sada činim je samo jedan od dokaza i potvrde one stare sintagme koja glasi:

Jeste l` čuli, ljudi,
Istina je prava,
Čak i kad se gudi
Kroz usta pesnika,
To je naša dika,
Gospod progovara !?

ispevah vam himni kako biste sami saznali, Srbi i Srpkinje to već znamo o vama, ko ste, šta ste, kakvi ste, čiji ste i kakve su vam zle namere. Što se tiče Čedera Narkosa Šiptara i Vašeg poređenja istog sa Vašim poganim predvodnikom, Srbi ga iz milošte zbog njegovog zločinjenja prozvasmo Bobi Taći Pederović, želim sam da napomenem

DA RAZLIKE IZMEĐU IMENOVANIH NEMA OSIM ŠTO BOBI TAĆI PEDEROVIĆ RADI ONO O ČEMU ČEDER NARKOS ŠIPTAR ARLAUČE !

Što se tiče reči

„nacionalizam“

verujem da i o tome kao obično buncate, te iz tog razloga želim da Vam pravo značenje te reči objasnim kako ne biste i dalje trabunjali o nečem o čemu nemate pojma.

Poštovani i uvaženi gospodine, Bog mi je svedok da “epitete” o kojima govorite uvek i isključivo lepim onima koji to zaslužuju, pogotovo izdajnicima, bogohulima, srbomrzima, buljoljubima i narko kreteno-idiotima. Čovek sam koji voli da voli te zbog toga se i posebno obračunavam sa onima koji seju mržnju, mrak i razvrat. Mada, uvek tu vrlinu kod sebe posebno potenciram, jesam i uvek biću SRPSKI NACIONALISTA

(reč NACIONALIST (fr. nationaliste) ima značenje; narodnjak, rodoljub, patriota; pl. narodnjaci, rodoljubi, PRISTALICE POLITIČKIH STRUJA I STRANAKA KOJE APSOLUTNO VODE RAČUNA O INTERESIMA SVOJE ZEMLjE I SVOG NARODA I RADE ZA INTERESE SVOJE ZEMLjE I SVOG NARODA )

to mi ne smeta da poštujem, cenim i uvažavam i sve one koji se ne slažu sa mojim mišljenjem pod uslovom da nisu izdajnici, kriminalci, lažovi, kukavice, adžuvani, tuđinski plaćenici, bogohuli, komunjare i neprijatelji mog Naroda, Vere i Otadžbine. Da, nažalost, te “epitete” ne (pri)lepiti DOS-manlijama, pogotovo onom najgorem šljamu - Tadićevim DS narko-satanistima, globalistima i demonsko-nakaradnim uništiocima ljudske civilizacije, falsifikatorima istorije, naročito Srba i Srbije, i onima koji kukavički, zločinački i zverski skrnave višehiljadugodišnje sakralne i druge objekte bio bi kukavičluk, nedoslednost i podrepaško dodvoravanje nekome ko to ničim ne zaslužuje…

Zar je za Vas čudno to što svaku stvar nazivam pravim imenom, što želim da rušim, naravno sa dokazima, argumentima i istinom, tabue, zlonamernosti i manipulacije ! Svevišnji mi je svedok da sam dobronameran i da je prvenstveni cilj mog javnog pojavljivanja, uvek, svagda i na svakom mestu, didaktičko delovanje (prosvećivanje), eliminacija mržnje u jedinstvenom SRPSKOM BIĆU i širenje ljubavi, istine i dužnog poštovanja prema sopstvenom Narodu, Veri i Otadžbini svojoj. Nije mi smetalo, ne smeta mi i nikada mi to neće smetati ukoliko neko na isti način ispevava ode svom narodu, veri i otadžbini, naprotiv. Da, nažalost, za nekoga je to veoma čudno, ali za one koji razumeju pravi smisao mog pisanja svakako nije…

Bilo kako bilo verujem da ćete dušu razgaliti sledećom srpskom kukulejkom i vašom himnom!

————————————————–

HIMNA ZLOTVORA BOBIJA TAĆIJA PEDEROVIĆA

Drugu Titu ja dao sam kitu,
A Tadiću guzu bregovitu.
Drug je Tile bio lep u Lici
A ti, jaro, baš si lep na slici.
Ej, Tadija, `ebem te u dupe
Povedi nas do Jevrope glupe
Ne znam koji kurac ću baš tamo,
Al`, `ajd`, jaro, da se mi zezamo !
Dobri ćemo konjušari biti
Srbe ćemo k`o oni mrziti
Šiptari će biti naša braća
A Srbi će ostati bez gaća
Srpske crkve, države i dvore
Spalićemo mi, žuti zlotvore!
Ne znam šta će samo posle biti
Da li će se Gospod rasrditi
Što nestade Nebeske Srbije
I što Srbe svaki kurac bije
Da l` će tada nastati Sodoma
I šta biće i od našeg doma
Nema veze, bošnjo iz Prdenca,
Telalićeš tad s Iriškog Venca
K`o što Mesić u BeGeju reče:
„Srpska krvca nek` sada poteče !
Vatikan je posadio vrbe
Na kojima vešaćemo Srbe«
Da bi im se, jaro, dodvorili
Jeretičku veru privatili
Za guze se tada zagrabili
Adžuvani k`o i oni bili
Joj, što volem kada gej-brigade
Zapevuše nam na Grand-parade
Lepa Brena, snajka radodajka,
Naš je babo, a i naša majka
Amerima ona, jaro, peva
I bošnjakluk u Srbiji sneva
Krk u bulju(k) od nas očekuje
Turski imam sad nas edukuje,
To je garant nestanka Srbije
I nastanak srpske izgibije
Zato, jaro, `ebem te u dupe
Povedi nas do Jevrope glupe
Ne znam koji kurac ću baš tamo,
Al`, `ajd`, jaro, da se mi zezamo !

_________________
Krstan Đ. Kovjenić

S verom u Boga, vaskoliko S R P S T V O, ujedinjenje svih zemalja S R P S K I H i RADIKALNO BOLjE sutra za SRBE, majku SRBIJU i sve druge zemlje S R B I N O V E !!!

TREBA BITI UPORAN U OLjUĐENjU, OBOŽENjU, OPISMENjU I POSRBLjENjU POTURICA I DRUGIH PTICA ZLOSLUTNICA !
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=6006&strana=16

——————————————————————–

“Istina_AT” (čitaj: POLUPISMENA CRNOPOTURIČKA GNjIDA, UDB-a ZLIKOVAC, RAZVRATNA KOMUNjARA i BULjOLjUB BOBIJA TAĆIJA PEDEROVIĆA !)

ćemo konjušari biti
Srbe ćemo k`o oni mrziti
Šiptari će biti naša braća

Misliš na Slovence, KovjeniČu?
———————————————————————-

Drage moje i poštovana gospodo,

Pre neki dan ovom UDB-a govnojedu Bobija Taćija Pederovića rekoh sledeće:

————————————————————————

Polupismena crnopoturička UDB-aška gnjido,

Razlika između tebe i svinje je očigledno samo u jednoj sitnici

SVINjA RIJE, A TI JEDEŠ GOVNA !

Kada ne bi bilo tako sigurno bi bar znao da svi hristoljubivi hrišćani znamo da je jedno od imena Gospoda našeg Isusa Hrista i Istina i zbog toga tu svetu reč pišemo sa velikim slovom kada smo sigurni da ono što pišemo jeste zaista nešto što je nesporno i apsolutno tačno. Da đavo voli ljude da zavarava i stalono navodi na greh ti, perverzni, polupismeni bedniče, najbolje dokazuješ, čak si i za svoje “ime” izabrao tu svetu reč, ali smrad potvrđuje ko si, šta si i čiji si i kakve su ti sotonske namere. Možeš do mile volje da pišeš učesnicama ovog i bilo kojeg foruma svoje laži i bolesnoumnosti o mojoj malenkosti ali istina je samo jedna jedina, to su čestite Srpkinje i dobronamerni Srbi već poodavno srcem osetili i ona glasi:

ne pojavljujem se u javnosti da muvam, već da naučim, obožim i oljudim !

One koji sotoni kao što si ti i tebi slični, bedna kukavico, lažovčino i razvratniče, poveruju sigurno nisu one koje su vredne pažnje jednog istinoljubivog Srbina i takve zaista zanemarujem. To da li sam ili nisim završio fakultet potvrđujem delom, a činjenicu o mojim učenicama potvrđuju one same. Tu bilo šta dodavati ili oduzimati je nemoguće, jer Istina je ta koja glupe čini još glupljim…

Sa gađenjem,

Krstan Đ. Kovjenić

———————————————————————-

i sad me malko obradova činjenica,

ISTINA SMRDI ISTO, `EBO ĆAĆU SVOGA POGANOGA !

da su moje reči bar donekle imale efekta

POLUPISMENA CRNOPOTURIČKA UDB-a GNjIDA JE POČELA DA UČI SVOJU HIMNU !

Ovo je zaista dobar dokaz da treba biti uporan u oljuđenju, oboženju, opismenju i posrbljenju poturica i drugih ptica zloslutnica na čijem čelu su najveći izdajnici u istoriji ljudske civilizacije:

BORIS TADIĆI, GROBAR TOMA, GICA IZDAJICA, MLAĐA KRAĐA i ČEDER NARKOS ŠIPTAR !

_________________
Krstan Đ. Kovjenić

S verom u Boga, vaskoliko S R P S T V O, ujedinjenje svih zemalja S R P S K I H i RADIKALNO BOLjE sutra za SRBE, majku SRBIJU i sve druge zemlje S R B I N O V E !!!

Žućo “DRK-ZARE”,
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=9756

Ne pada mi na pamet da se srozavam na Vaš bedni nivo, sve što činite se svodi na lične uvrede intelektualca kojega nikada niste videli u životu i koji Vam ni svojom mišlju a kamo li činjenjem ništa nažao nije učinuo, već ću, kao i uvek do sada, pokušavati da Vas opismenim, obožim i oljudim. Zaista mi je želja da i Vi jednoga dana postanete normalan čovek kojega će predvoditi ljubav, prema bilo čemo, umesto mržnja, prema svačemu, kad već ne možete da postanete Srbin, jer Srbin se ne rađa, ne postaje krštenjem, već se postaje i ostaje celoživotnim dobročinjenjem, a naročito kroz svakodnevnu istinsku borbu za svoj Narod, Hristovu Svetu Veru Pravoslavnu, Majku Srbiju i svaku drugu stopu iskonske zemelje Srbinove. Znam da je Vaša zaslepljenost mržnjom prema sve što je srpsko i Srbinovo toliko izražena da ne možete razumeti ni slovca od onoga što sam srcem pišem, dušom ornamentišem, uzdasima prožimam i suzama zalivam, no to je zaista vaš problem i pri rešavanju istog Vam malo mogu pomoći.

Pre neki dan sam Vam na ovom mestu, Žućo drk-žare, napisao da obavezno svratite na ove sajtove:

“Šta znamo o srpskom jeziku?”
na: http://www.enovosti.info/sr/btg_novosti/5/5898/Sta/znamo/o/srpskom/jeziku i

“PRAVOPIS SRPSKOG JEZIKA”
na: http://www.enovosti.info/sr/btg_novosti/5/5928/Sta/znam/o/srpskom/jeziku//-/drugi/deo/-/PRAVOPIS/SRPSKOG/JEZIKA

kako biste se bar donekle opismenili, no Vi bežite od znanja kao đavo od krsta. Molim Vas ne činite to, jer samo znanje, ljubav i dobročinjenje je ono što Vam nikada niko ne može oduzeti. Znati znači nešto vredeti i ukoliko stvarno (po)želite da jednog dana postanete nešto što ima bar nekakvu vrednost - UČITE !

To što kroz svoju gebelsovsku propagandu želite da stvorite percepciju o mojoj svakolikoj ništavnosti koja će se "bazirati" na nekakvoj mojoj svakolikoj razvratnosti je takođe nešto čime se ne može ponositi - svojim svakodnevnim činjenjem svakom pokazujem i dokazujem da to nije tako i da Vaše laži ne mogu nikada da postanu istina. Učiti nekadašnjeg bogoslova, zaista najboljeg u svoje vreme, o Srpstvu, Svetosavlju i Srbiji je nešto što nikada ne čine oni koji žele biti i ostati ljudi. To što Vi moj stil ne razumete ne znači da je istina ono o čemu Vi laprdate. Oni koje zaista napadam u svojim svakodnevnim srcemnapisanim porukama izgledaju baš ovakvi zločinci, kukavice i razvratnici:

--------------------------------------------------------------------

"(majku, oca, brata i sestru, bili smo blizanci, su (Am)broz komunjare, samo zato što nisu znali da kažu gde sam se tada nalazio, bio sam u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima, povezali žicom i žive zapalili u našem trošnom kućerki, tek posle tri godine suzama sam saprao taj preostali pepeo svojih najrođenijih i izvršio najtužnije opelo od kad je sveta i veka)

... i tog prokletog proleća devedeset i devete sam osetio gotovo isti žar, čemer i muku u duši - tuga me je gušila, zloslutno iščekivanje ubijalo, a suze su tekle potocima. To sve je bilo predkazanje da me čeka nešto što će me totalno dotući, bol gotovo izludeti i suze posve oćoraviti. Molio sam Gospoda da ako već mora nekoga da uzme k Sebi da to budem ja, ali moje molitve očigledno do Njega tada nisu stizale. Sa svojom porodicom sam pokušao da nađem utočište i smiraj kod svoje daljne rodbine i prijatelja u Novom Sadu misleći da NATO zločinci i domaći petokolonaši koje su predvodili Zoran Đinđić i Vuk Drašković, njihovi smrdljivi balegari su postavljali lokatore i tako određivali ciljeve NATO đavolima, neće nasrtati na veće urbane sredine, ali od subine se nije moglo pobeći - NATO bombe su u paramparčad raznele mog sina jedinca samo zato što bi dete, bi Srbin i to hte i ostati…"

------------------------------------------------------------------

NISU ONI KOJI SE MOGU NAZVATI LjUDIMA, A KAMO LI SRBIMA !

To što Vi pokušavate da branite dželate a po njihovim žrtvama pljujete nije ništa novo

TO SRBOMRZE BANDE BORISA TADIĆA, GROBARA TOME, GICE IZDAJICE i ČEDERA NARKOSA ŠIPTARA !

čine već nekoliko decenija, jer

ZA NjIH SU SRBI KRIVI SAMO ZATO ŠTO SU JOŠ UVEK ŽIVI !

Ako su za Vas Srbi ono što je Boris Tadić

(otac crnopoturica, majka, NEVENKA FRANCETIĆ, ustašica, rođen u poturičkoj selendri PEDENCE kod balijske kasabe Saraj`va ...)

onda Vam se zaista zahvaljujem što me ne ubrajate među takve "srbe"...

To što sam od DOSMANIJSKE SRBOMRZE NEMANI "pobegao" nije ono što Vi mislite da "jeste", već ono što zaista JESTE:

BOG MI JE OD NAJBLIŽEG RODA I PORODA U ŽIVOTU OSTAVIO JOŠ JEDINO MOJU PREDRAGU RAZMAŽENU JEDINICU OLjU !

i sve ću učinuti da bar nju spasim u životu makar morao da odem i na kraj sveta !

Ne očekujem od Vas da to razumete, ne očekujem da mi bilo šta poverujete, Vaša mržnja je toliko izražena da ste ćoravi kod očiju, gluvi kod ušiju i zli kod duše, i ne gajim iluzije da ćete se uopšte bilo kada oljuditi, obožiti i urazumiti, no ipak Vas molim da bar pokušate da uočite kakav sam zaista čovek iz ovih prebolnih reči koje je o meni napisala pre pet-šest godina moja nekadašnja učenica Romana Stojakovič - Kuhar i sve to javno objavila na forumu RTS-a:

-----------------------------------------------------------------------
Pozdrav uvaženom profesoru !

Dame i gospodo,

Cuvsi od jedne prijateljici da moj nekadasnji profesor dr Krstan Dj. Kovjenic vec neko vreme objavljuje svoje misli na ovom forumu nisam mogla odoleti a da mu se i na ovaj nacin ne zahvalim za sve ono sto je za mene licno ucinio. Imala sam veliku srecu da profesora Krsta (uvek je voleo da ga tako nazivamo) upoznam jos u gimnaziji. Kasnije mi je bio profesor i na fakultetu, studirala sam umetnosno zgodovino (valjda se to na srpskom kaze istorija umetnosti, ali nisam sigurna). Uvjek je bio veoma pedantan, kristalno jasan i dobronameran. Mada je tek nekoliko godina (ne znam tacno koliko) bio stariji od nas svojih studenata znao je da nas privuce svojim autoritetom, naucnom zreloscu i ljudskom neposrednosu.

Svi smo plakali kada je u drugoj polovini 92. rekao da odlazi u svoju Srbiju i da zeli da pomogne svom narodu. Znam da su ga sve njegove kolega, a pogotovo mi njegovi studenti, odgovarali od toga ali nista nije pomoglo. Koliko puta sam pokusavala da uspostavim bilo kakav kontakt sa njime, no nista mi nije pomoglo. Skoro jednu deceniju nista nisam cula o njemu. Septembra 99. sem u “Kerii”, strokovni casopis za klasicnu filologiju, list ciji je on bio osnivac i visegodisnji urednik, procitala opet njegov strucni rad. Necu Vam opisivati koliko me je to obradovalo, ali malo je reci da sam bila tek srecna. Posto sam vec tada radila kao asistentka na Filozofskom fakultetu u Ljubljani zajedno sa jos tri prijateljice ciji je profesor bio gospodin Kovjenic nije mi dugo trebalo da jih animiram i da pronadjemo naseg dragog profu. To je bio jedan od najveselijih, ali i najtuznijih dana u mome zivotu. Susresti dragu osobu uvek pricinjava zadovoljstvo, no njegova golgota, trnova pot po kojoj je hodao, velika tragedija u porodici, bi i kamen rasplakala. Njegove rjeci:

“Moji Srbi su ubili mog sina!“

je nesto sto nikada necu moci da iz srca izbrisem. Mjesecima smo ga nagovarali, najvise se u tome isticao dekan Kmecel, da se vrati na katedru i da bar pokusa da se ponovo susretne sa stvarnoscu. Njegova bol je bila prevelika i za njega covjeka koji je od malih nogu hodao po trnju. Hvala Bogu da smo bar bili sa njim kada mu je bilo najgore.

Dame i gospodo, apsolutno sam apoliticna i politicke teme me zaista ne zanimaju. Ne razumem nista o onome o cemu i profesor Krsta pise, ali vidim da mu opet njegovi Srbi pakoste, da ga i dalje ne razumeju i da su jos ujek neprijateljski raspolozeni prema jednom kolosalnom umu, dobricini i postenjacini. Volela bih da vidim mracna lica onih koji ga na ovom sajtu vredjaju. Upitala bi ih samo:

“Zasto, dokad i zbog cega ? !“

Molila bi ih kao bioloski roditelj da mi kazu sta bi oni uradili da su, ne daj Boze, na njegovom mestu. Da li bi oni slavili i hvalili svog deteta ubice. Profesor Krsta u mojoj domovini ima veliki naucni, kulturni i drustveni ugled i neverovatno je da to neko u Srbiji ne zeli da iskoristi. To sto se sam ne namece, to zakljucujem iz nekolicine njegovih politickih stavova koje sam ovde procitala, dokaz je njegove velicine, snage i postenosti. Verujem da ne postoji ni jedna jedina drzava na svjetu koja ne bi objerucke prihvatila profesora Krstana Kovjenica.

Sa postovanjem do svih onih koji budu ovaj moj komentar procitali.

Pozdrav iz prohladne Ljubljane,

Romana

P.S.

Unaprijed se izvinjavam zbog obilja pravopisnih i svakih drugih grešaka u ovom mom obraćanju. Napominjem, da sam Slovemka, da znam srpski, ali ne toliko da bih mogla pisati na srpskom kao što vi Srbi i Srpkinje to činite. Vjerujem da i sami razmjete šta sam sa ovim htjela naglasiti i zbog toga vam se zahvaljujem.

—————————————————
Isti svoj prilog je moja draga studetkinja Romana objavila i na antisrpskom, žutim podvučen, sajtu „Vokabular“ (vidi na:

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1241.0

zanimljivo je da tamo čuvaju jedino moj PRAVOPIS SRPSKOG JEZIKA a sve drugo su izbrisali, zveri tako uvek brišu ono što miriše da bi se njihov smrdljivi trag širio, no zanimljivije od toga je što je napisala i ovo:

————————————————–
„Romana«:

Aman-zaman, čovječe, Djindjičevi petokolonaši su uz pomoč NATO zločinaca ubili sina jedinca uvaženom profesoru Kovjeniču ! Zar bi zbog tog zverskog činjenja morao još da im se zahvaljuje, da opravdava njihovu izdaju i da pozove Srbe i Srpkinje da ih podrže i glasaju za iste ? Zaista neču o politici, nemam nikakvog znanja ni volje da o tome bilo šta pišem, ali nije li najljudskije da na takav način kako to sam čini profesor Kovjenič obračunava sa deteta svoga ubicama. Molim Vas uzmite si bar malo vremena i pročitajte makar ono što je profesor Kovjenič napisao na KRSTANOVOM KUTKU (vidi na: o svojoj cjeloživotnoj golgoti ( komunisti su mu na najzverskiji način poubijali cijelu porodicu (oca, mamu i sestru) tako što su ih svezali i zapalili njihovu kuću samo zato što je profesor Kovjenič u to vrijeme bio u Bogosloviji u Sr. Karlovcima i UDB-a koljači nisu znali njegovu adresu) te poslije toga dodjite da raspravljamo o tome što Vama sada smeta.

Uzgred, poštovani gospodine, molim Vas da nam objasnite zašto ste sklonili prilog profesora Kovjeniča pod naslovom “ISPOVEST SESTRE JEFIMIJE (vidi na:
? Da li je kod Vas samozvanih demokrata i sledbenika onih koji su pozdravili NATO agresiju na Srbe i Srbiju kao največu dobrobit za čovječanstvo običaj da UBIJATE SVAKOGA ONOGA KOJI SE USUDI DA VAM DONESE SLABU VEST O VAŠEM LJUBLJENOM VODJI ?

Romana Stojakovič – Kuhar
———————————————————–
a još zanimljivije je da su me tada UDB-a zveri Borisa Tadića napale salvama uvreda i neviđenom gebelsovsko-medijskom propagandom koje bi se i sam Gebels sigurno postideo.

Žuti drk-žare, to je istina koju Vi i Vama slični želite razvodniti vašim lažima, no imate veliki problem – SRPSKINjE I SRBI NIKAKO DA VAM POVERUJU !
To je zaista najbolji dokaz

DA SRPSKINjE I SRBI SVOM SRCU VERUJU I SVE VIŠE PLjUJU PO ONOME ŠTO VIDE NA „NACIONALKI“ I DRUGIM ANTISRPSKIM MEDIJIMA, JER KOD SRBA I SRPKINjA JE, HVALA GOSPODU DA JE BAŠ TAKO, BELO JOŠ UVEK BELO,

MA KOLIKO SE TADIĆEVI BALISTI, GROBAREVI STANISTI , GICINI KOMUNISTI, RISTINI PEDERO-PAPISTI I ČEDEROVI DROGERISTI

TRUDILI DA IM TO OBOJE ROZOM BOJOM !

Krstan Đ. Kovjenić