Код Рудника откривени остаци манастира из 16. века

У селу Манојловци на источним падинама Рудника пронађени су остаци једнобродне цркве и већег објекта за који се верује да је манастирски конак, саопштили су археолози са Филозофског факултета у Београду.


Тиме је потврђено народно предање да се ту некада налазио манастир, као и записи Турака који у 16. веку бележе „манастир код Јарменоваца“.

Како је за агенцију Бета изјавио Дејан Радичевић, доцент на Фолозофском факултету, руководилац истраживачког тима, дефинисане су димензије и основа цркве која је зидана од ломљеног камена и кречног малтера.

„На метар од цркве налазе се остаци великог манастирског конака где се уочавају преграде на више просторија у којима је пронађено доста предмета за свакодневну употребу што потиче из 16. и 17. века“, појаснио је Радичевић.

У турским дефтерима из 1528/30. године налазе се подаци да се манастир зове Свети Никола и да су у њему два калуђера, а у чијем поседу су виногради које обрађују становници Рудника.

Истраживаци истичу да је унутрашњост цркве фрескодекорисана и изненађење је да су остале очуване на зидовима, док су на зиду олтарског простора сачуване фигуре архијереја.

Радичевић је додао да су та ископавања само почетак детаљних истраживања средњовековних цркава које представљају изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја Рудника.

Истраживања организује Народни музеј у Аранђеловцу уз финансијску подршку Министарства културе и општина Аранђеловац и Топола.

Аутор: Бета

Stavih ovo na pdf Arheolska otkrica - Rudnik, no postavicu i ovde. Vezano je za ovaj manastir.


Откривен непознати руднички манастир
Трагом народног предања, археолошка екипа открила зидине цркве и конака манастира који се спомиње у турским дефтерима с почетка 16. века




Остаци цркве манастира (још се не зна ког) из 15. века (Фото Симо Марић)

Рудник – После запажених резултата у ископавању остатака средњовековног града на планини Рудник, археолошки тим др Дејана Радичевића, доцента Филозофског факултета у Београду, нашао се у североисточном подножју планине.

– Идући трагом сачуваног народног предања, ископавањем у селу Манојловац, на локалитету Ђурине ћелије, открили смо, у лето прошле године, омању једнобродну цркву и покрај ње већи објекат, вероватно манастирски конак. Турски дефтери (пореске књиге) из 16. века спомињу два манастира, Свети Никола и Свети Архангел, па се чини извесним да је овај новооткривени један од њих и да потиче из 15. века – каже Радичевић.

А шта кажу дефтери о овим манастирима? Манастир Свети Никола први пут се помиње 1516. године са два калуђера, Јосипом и Јахином, и приходом од 335 акчи (ситан турски сребрни новац). Исти калуђери бораве у манастиру и 1525. године, када је приход увећан на 1.025 акчи. Св. Никола је уписан у дефтер и 1528/30. године, такође са два калуђера и приходом од 1.340 акчи, а затим 1559/60. године, са калуђерима Јосимом и Савом и приходом од 356 акчи. Манастир Свети Архангел је први пут уписан у турским пореским књигама после 1528. године, са калуђером Прибином. Приход манастира је 690 акчи, а његове винограде држе становници села Јарменоваца и Рашкова (непознато). Следећи помен је из 1559/60. године, када је убележен именом Свети Арханђел, са једним калуђером, Мојсилом, и приходом од 190 акчи. Исти приход манастир остварује и 1572. године.

Локалитет Ђурине ћелије (име по давном калуђеру Ђуру) на надморској је висини изнад 500 метара, у густој буковој шуми, заштићен стрмим падинама. Средином друге половине 19. века Јован Мишковић записује да се „Калуђерски поток тако зове јер је ту некада постојао манастир”, а почетком прошлога века Милоје Ракић саопштава да се „у Калуђерском потоку налазе остаци некадашњег манастира који народ зове Ђурине ћелије”.

Из извештаја руководиоца истраживања преписујемо: „Реч је о једнобродној грађевини, оријентисаној у правцу исток–запад уз мања одступања према северу, са полукружном апсидом на истоку и улазом на западној страни. Спољне димензије цркве су 6,60х4,95 метара. Дебљина зидова од 60 до 70 цм, зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. (...) Оно што је представљало изненађење за истраживаче јесу велике површине под фрескама које су остале очуване на зидовима. На зиду олтарског простора остале су сачуване фигуре архијереја, док је дуж читавог јужног зида цркве очувана доња зона живописа. Стручњаци који се баве проучавањем фресака слажу се да је реч о живопису из прве половине 15. века”.

Јужно од цркве, на удаљености од само 1,20 м, откривена је грађевина која, по свој прилици, представља остатке великог манастирског конака. Дужина спољног западног зида износи 11,30 м, а северног 10,30 м. Овако велика грађевина је преградним зидовима издељена на више просторија чија истраживања су започета. Приликом истраживања конака, пронађени су предмети за свакодневну употребу карактеристични за 16. и 17. век. Но, истраживања су тек на почетку и требаће много труда да се повежу откривени остаци на терену са изворним подацима из турских дефтера. Судећи по њима, на североисточним падинама Рудника у првим вековима турске владавине постојало је неколико манастира, од којих је опстао само манастир Никоље у селу Горња Шаторња. Радичевић о том проблему каже:

– Проблем убикације (припадање одређеном месту) средњовековних насеља, цркава и манастира поменутих у историјским изворима, у појединим случајевима веома је сложен и захтева детаљно проучавање писане и усмене грађе, топонимије и остатака на терену, што опет не гарантује позитиван исход. Када је реч о средњовековним црквеним објектима и насеобинским целинама на североисточним падинама Рудника, надамо се да су пробна ископавања на Ђуриним ћелијама тек почетак њиховог истраживања. Овогодишња истраживачка кампања се ближи крају, а пред археолозима се јавља конзерваторски проблем: како сачувати и спасити новооткривене средњовековне фреске, још једно изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја средњовековног Рудника.

Ова археолошка ископавања се обављају у организацији Народног музеја у Аранђеловцу. Уз руководиоца радова Радичевића, стручну екипу чине Владан Миливојевић и Олга Старчевић из аранђеловачког музеја и студенти археологије Јована Ненадовић и Драган Ћирковић. Истраживања материјално помаже Министарство културе Републике Србије, скупштине општина Аранђеловац и Топола, као и Народни музеј у Аранђеловцу сопственим средствима.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Otkriven-nepoznati-rudnicki-manastir.sr.html

Турске пореске књиге откриле средњовеквни манастир на Руднику


Под Рудником, у селу Манојловци, археолози у густој буковој шуми ископавају заборављену православну светињу. На локалитету Ђурине ћелије пронађени остаци храма и конака, највероватније још из 15. века. Археолошка ископавања на пределу Ђурине ћелије, у селу Манојловци, потврђују народно предање да се ту налазио православни манастир!

– На делу североисточних падина Рудника, далеко од насеља и путева, више од 500 метара у густој буковој шуми, налази се омањи плато, окружен стрминама, приступачнији само са севера. Управо ту откривена је мања, једнобродна црква и уз њу већи објекат, вероватно манастирски конак. Ради се о остацима грађевине оријентисане у правцу исток-запад, са полукружном апсидом на истоку и улазом на западној страни. Нађене су и доградње, за које се још не може поуздано закључити припадају ли истој или различитим градитељским фазама. Јужно од цркве, удаљени само 120 центиметара, „израњају“ остаци највероватније великог манастирског конака, у којем су нађени предмети за свакодневну употребу, из 16. и 17. века – потврђује др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету у Београду, руководилац истраживачког тима.

Иначе, манастир Светог Николе – код села Јарменовци – први пут се у турским књигама јавља још 1516, са два калуђера, Јосипом и Јахином, те приходом од 335 акчи. У поседу манастира били су и виногради, које су обрађивали становници Рудника, а сва је прилика да је и манастир Светог Николе код села Маринковца, који је уписан 1572, заправо исти онај из Јарменоваца…

Манастир Светог архангела први пут је уписан у турске пореске књиге после 1528, са калуђером Прибином и приходом од 690 акчи, док су винограде обрађивали становници Јарменоваца и сада непознатог Рашкова…


– Надамо се да су пробна ископавања на Ђуриним ћелијама само почетак детаљних истраживања средњовековних цркава и насеобина на овим падинама Рудника. Овогодишња истраживачка кампања ближи се крају и сада имамо конзерваторски проблем: како сачувати и спасити новооткривене фреске, још једно изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја Рудника – закључује др Радичевић.

Извор: Новости

Одличне новости! Имамо и ми у нашем крају оваквих цркава колико хоћеш, само се слабо ко тиме занима, а и држава није заинтересована да то заштити када се пронађе.

Да народна предања често крију велике истине, показало се када су археолози у шуми код села Манојловци, у општини Топола, почели да копају на мјесту званом Ђурине ћелије.

Један од откопаних зидова старе цркве - Фото: blic.rs
Један од откопаних зидова старе црквеФото: blic.rs

Испод земље пронашли су добро очуване остатке цркве из 15 вијека. Како су се откривале зидине, тако су свјетлост дана, послије пет вијекова, поново угледале фреске и засијале у свој својој љепоти и бојама.

Кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић каже да је откриће на самим зидовима показало да се ради о живопису са почетка 15. вијека што су утврдили стручњаци, историчари умјетности са Филозофског факултета у Београду.

- На основу тога знамо и када је настала црква и када је читав овај манастирски комплекс заживио. На основу покретних налаза (ситни новчићи, турски акчи и угарски новац) знамо и када је манастирски комплекс напуштен. Доста је добро очувана Служба архијереја - то је поворка архијереја на зиду олтарске апсиде, а у броду цркве и ђаконикону сачуване су доње зоне живописа. Ради се о крају 17. вијека.

Очигледно за вријеме прве велике сеобе Срба овај манастир је запустио. У самом конаку, а то је повећа зграда 10,30 са 11,30 метара, која је имала и спратни дио, пронашли смо и остатке старије зграде која је била на мјесту ове из 17. вијека, а управо приликом истраживања манастирског конака који је имао и спрат проналазимо и предмете свакодневне употребе, кухињску и трпезну керамику и занимљиве налазе од метала (носач за кадионицу, дијелови стакла од кадионице).

Археолошки пројекат подржала је општина Топола, а њен предсједник Скупштине Драган Јовановић каже да ће Топола да "уради настрешницу како би се налази сачували од влаге и долазеће зиме" и да ће помоћи све радове“.

- За наредну годину смо планирали да до овог мјеста изградимо пут и да доведемо струју. Када стара црква буде археолошки откопана и са спољашње стране, кренућемо у обнову и градњу конака - каже Јовановић.

Археолошко налазиште је обишао и епископ жички Јустин, који је рекао да та црква потиче "из златног периода српског народа" и да ће "када се отвори за јавност бити значајна за будуће нараштаје".