Ново!Саркофаг из Клисе код Травника

Arheološka istraživanja srednjovekovne nekropole Klisa u Gučoj Gori kod Travnika koja su trajala poslednjih petnaestak dana uspešno su privedena kraju.



Podaci o ovoj nekropoli, koja se u nekoliko navrata spominje prvenstveno u kontekstu srednjovjekovnih nadgrobnih spomenika, potvrđeni su u toku ovih istraživanja.

- Imajući u vidu da je nekropola velikim delom devastirana gradnjom fudbalskog igrališta sedamdesetih godina pristupilo se zaštitnom istraživanju preostalog dela nekropole što je dalo odlične rezultate s obzirom na stanje u kojem se nekropola nalazi.

Iskopavanja su se odvijala na centralnom delu nekropole na kojem je otkriveno ukupno 11 skeletnih ukopa, od kojih je onaj najznačajniji, ukop u kamenom sarkofagu, zauzimao centralnu poziciju u odnosu na ostale ukope koji su bili radijalno raspoređeni oko njega, što ukazuje na to da je osoba pokopana u sarkofagu imala značajniju ulogu u društvu u toku života na što upućuje i sam način na koji je preminula osoba sahranjena u odnosu na ostale.

- Drugi ukopi su značajni zbog ostataka drvenog sanduka koji su zabeleženi u tri slučaja. U pitanju su sanduci koji su svojim oblikom imitirali oblik kamenog sarkofaga i to tako da je oblik izdubljen u formi čovečijeg tela. Najzanimljviji su, pored kamenog sarkofaga i grobovi odrasle ženske individue, pored čije leve i desne strane su se nalazila tri dečija skeleta, pa se može predpostaviti da se radi o ukopu majke i njene dece.

Nekropola se, po podacima iz Arheološkog leksikona BiH datira u sami kraj 15. veka, međutim, neki ukopi bi mogli biti i stariji. U zbirci Zavičajnog muzeja Travnik nalazi se nadgrobni spomenik na kojem se spominju imena Petra i Nikole Kušetića, a spomenik je navodno bio postavljen iznad kamenog sarkofaga.

Nastavak istraživanja planiran je za sledeću godinu u sklopu Internacionalne škole bioarheologije koju Zavičajni muzej organizuje zajedno sa partnerima iz Španije na kojoj će pored stranih studenata antropologije, učestvovati i studenti katedre za arheologiju.

Јако занимљив налаз, али као и увијек, када су у питању Федерални медији не доноси одговоре на нека важна питања: У ком смјеру су орјентисани гробови? Преме истоку можда? По ком обреду су сахрањени? Православном или католичком? Зашто се локалитет зове Клиса? До сада је у археологији потврђено небројено пута да се у народном предању под овим именом крије црква. Тј. потиче од грчке ријечи Еклисиа=Црква, али пошто је нашем народу било тешко да изговара грчке ријечи, он их је прилагођавао сопственом изговору. тако је Ирина Кантакузина постала проклета Јерина. Значи,ако је овај локалитет Клиса, поставља се питање шта је са црквом? Зашто је прећуткују?